Ljudski organizam je izuzetno složen mehanizam u kojem se odvijaju složeni procesi, zanovani na ravnoteži hranom unesenih materijala i njihovom sagorevanju.

Gojaznost se može podeliti u dve osnovne grupe:

 

Primarna gojaznost Uzrokovana povećanim unošenjem hranljivih materijala	Sekundarna gojaznost Nastaje kao posledica oboljenja štitaste i nadbubrežne žlezde, hipotalamusa, poremećja funkcije polnih žlezda i dr.

 

Mogućnost delovanja na uzroke koji su pomenuti u ove dve grupe, u današnjim uslovma življenja realana i pristupačna velikom broju osoba, pa se sve veća pažnja poklanja u cilju rešavanja ovog problema. Pre svega, neophodno je postaviti željeni cilj i napraviti adekvatan program pri čemu bi trebalo imati u vidu: pol, starost, aktivnosti u toku 24sata, proceniti dnevne energetske potrebe organizma, proceniti psihofizičke sposobnosti i mogućnosti za realizaciju takvog programa. U tom smislu rešenje bi trebalo tražiti u redukciji unosa hranljivih materija, povećanju utroška energije kroz pokret i veću fizičku aktivnost, primeni proverenih i zdravstveni ispravnih dijetetskih preparata ili, globalno posmatrano, primeni higijensko dijetetskog režima života. Svako smanjenje telesne težine znači rasterećenje lokomotornog aparata a problem takve vrste su sve više prisutni u smislu deformiteta na kičmenom stubu, zglobovima kukova, kolane, skočnim zglobovima kao i na stopalima. Pored zdravstvenog, gojaznost predstavlja i estetski problem sa svim svojim posledicama na socijalnom planu.